Poljoprivreda se nalazi na istorijskoj prekretnici, suočena sa klimatskim ekstremima, degradacijom resursa, rastućom potražnjom za hranom, manjkom radne snage i geopolitičkom nestabilnošću. Deep-tech tehnologije, poput generativne veštačke inteligencije, kompjuterskog vida, edge IoT-a, satelitske detekcije, robotike, CRISPR-a i nanotehnologije, nude značajne mogućnosti da unaprede produktivnost, otpornost i održivost.

Generativna AI može pružiti personalizovana uputstva za farmere, bolje upravljanje štetočinama i detaljne klimatske simulacije, ali napredak ograničava nedostatak kvalitetnih lokalnih podataka. Kompjuterski vid i edge IoT donose brzu detekciju i automatsko odlučivanje na terenu, ali su im prepreke visoki troškovi, raznovrsni terenski uslovi i ograničena međusobna kompatibilnost. Satelitska snimanja omogućavaju široko i pristupačno praćenje stanja useva, iako manje precizno na malim i rascjepkanim posedima. Robotika može preuzeti najteže radne procese, ali visoka početna ulaganja usporavaju širu primenu. CRISPR ubrzava razvoj otpornijih sorti, ali regulativa i skeptičan stav javnosti i dalje predstavljaju prepreke. Nanotehnologija doprinosi preciznom doziranju hraniva i pesticida i razvoju biosenzora, ali dugoročni podaci o bezbednosti tek treba da se utvrde.

Ova publikacija naglašava najperspektivnije deep-tech primene i izdvaja šta je potrebno unaprediti u politici, finansijama, razvoju veština, digitalnoj infrastrukturi i inovacionoj podršci.