Koliko znamo o genetici, šta mislimo o genetičkim istraživanjima i da li želimo da učestvujemo u njima – neka su pitanja na koja je odgovaralo 1.000 građana Srbije od 18 do 65 godina. Istraživanje osvetljava stavove i znanja o genetici i genetičkim istraživanjima a predstavila ih je projektna menadžerka Centra Draga Šutović Ilić tokom gostovanja u jutarnjem program RTS-a, u razvorou sa novinarkom Ivanom Božović.

Istraživanje javnog menjenja u vezi sa različitim aspektima genetike sproveli su Centar za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ispitivanje se bavilo istraživanjem nekoliko aspekata mišljenja građana Srbije o genetici, odnosno ispitivanjem:

•            Znanja o genetici uopšte, genetičkim istraživanjima, genetičkom testiranju i genetičkim podacima;

•            Stavova o genetici, njenoj primeni i benefitima koje pruža;

•            Očekivanja za budućnost koja ispitanici imaju vezano za genetiku i benefite od njene primene.

„Istraživanje je pokazalo da je najviši nivo znanja na neka osnovna pitanja iz genetika imaju žene, stanovnici sa višim stepenom obrazovanja i osobe između 35 i 44 godina starosti. Međutim, kada su genetički podaci u pitanju tu naši građani pokazuju razumevanje važnosti. Oko 80 odsto ispitanika vidi vrednost genetičkog podatka u prevenciji“, kaže Šutović Ilić.

Genetički podatak je, kako kaže, podatak koji se dobija analizom biološkog materijala kao što je krv. Služi da bi se došlo do određenih genetičkih karakteristika pojedinca, a to je važno za razvoj savremenih genetičkih terapija, utvrđivanje veze gena i ispoljavanja određenih stanja i bolesti, optimizaciju terapije…

„Naši građani su upoznati sa temama koja obrađuju genetička istraživanja. Svesni su da time mogu da saznaju nešto o svom poreklu i genetičkoj pripadnosti, razumeju da geni mogu da odrede odgovor vašeg organizma na određeni lek. Razumeju da postoji veza između gena i ispoljavanja nekih bolesti, odnosno nasledni faktor“, objašnjava Dragana Šutović Ilić.

Na pitanje da li bi učestvovali u nekim od gore pomenutih istraživanja, 65 odsto ispitanika odgovorilo je da bi. Treba napomenuti da interesovanje za učešće otpada ako nema povratne informacije, odnosno da se dobijeni podaci podele sa njima.

Veoma zanimljivo je i da je više od 80 odsto učesnika istraživanja spremno da podeli svoje genetičke podatke u zdravstvene i naučno-istraživačke svrhe.

Istraživanje je takođe pokazalo da se polovina ispitanika u jednom trenutku svog života interesovala za genetiku, a da su se o tome informisali na internetu. Više od trećine je reklo da su im emisije na TV-u željeni način informisanja. Takođe, građani Srbije najviše poverenja imaju u naučnike i profesore sa univerziteta.

Prilog Draganinog gostovanja u jutarnjem program RTS-a možete pogledati OVDE.

IZVOR: RTS.