Београд је недавно био домаћин другог Biotech Future Foruma, међународне конференције која је окупила преко 500 учесника и више од 40 говорника из целог света. Организатор конференције је Влада Србије у сарадњи са Светским економским форумом и УНДП, уз подршку БИО4 кампуса. Програм је обухватио бројне говоре, панел дискусије, стручне тематске сесије и једну нову област у виду тзв. зеленог дистрикта.
Конференцију су свечано отворили премијерка Србије, Ана Брнабић, извршни директор Светског економског форума Мирек Душек и генерални секретар ОЕЦД-а Матијас Корман. Након тога, одржане су две панел дискусије: “Кључна улога државе у иновацијама биотехнологије”, на којој су учествовали Јелена Беговић, министарка за науку, технолошки развој и иновације у Србији, и Њ.Е. Мохамед Бин Талија, директор за јавне услуге Владе УАЕ. Други панел под називом “Инвестирање у иновације биотехнологије за открића” укључивао је др Ивана Ракоњца, директора Фонд за иновациону делатност Србије и др Ами Апелбаума, главни истраживач за иновације, Министарство за иновације, науку и технологију и председник Одбора Израелске управе за иновације. Панелима је модерирао Валтер Паскарели, саветника за технолошку политику из УК.
Пленарни говорници били су професор Тимоти Лу са МИТ-а, суоснивач и извршни директор Senti Biosciences, и др Решма Шети, суоснивач компаније Gingko Bioworks, која је у оквиру свог пленарног предавања имала интервју са професором Робертом Волкотом, суоснивач и председавајући Светске мреже иновација (TWIN Global).
Новину на овогодишњој конференцији чинио је тзв. зелени дистрикт, са изложбом домаћих стартапа, иначе грантиста УНДП и StarTech програма. Две панел дискусије унутар ове конференцијске сале обухватиле су “Решења за одрживу будућност” и “Улогу науке и иновација у одрживој пољопривреди, животној средини и енергетици”. На овим панелима су учествовали истакнути говорници, као што су министарка науке Јелена Беговић и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. Поред тога, професор Волкот представио је своју нову књигу ” Proximity “.
Конференција је такође обухватила пет стручних сесија које су покривале теме од инжењеринга здравије будућности до генетске медицине и утицаја података и вештачке интелигенције у биотехнологији.
Инжењеринг здравије будућности: Милица Радишић, професорка области инжењеринга функционалних кардиоваскуларних ткива Универзитета у Торонту, била је и модератор и пленарни предавач у оквиру ове сесије. Њој су се на сцени придружили и Катја Шенке-Лиланд, професорка медицинских технологија и регенеративне медицине Универзитета у Тибингену, Петер Лоскил, професор за истраживање органа на чипу Универзитета у Тибингену, Сабет Верпурте, професорка фармацеутске анализе Универзитета у Гронингену, док је проф. Џефри Карп са Harvard Medical School послао видео презентацију.
БИО4 кампус – Од истраживања до иновација: Ненад Пауновић, директор тима за ИТ и предузетништво при Кабинету председника Владе Републике Србије модерирао је овом сесијом. На сцени су му се придружили и др Ана Јанић, шеф лабораторије на одсеку за медицину и науке о животу на Универзитету Помпеу Фабра, др Миленко Цицмил, извршни директор компаније Tasca Therapeutics и Venture partner, Cure Ventures, проф. Милан Мркшић, потпредседник за истраживање на Нортвестерн Универзитету и Игор Принцев, директор испоруке у ЕПАМ Системс.
Ослобађање потенцијала генетске медицине: Јелена Бојовић, директорка Ц4ИР Србија и програмска директорка у НАЛЕД-у, модерирала је овом сесијом. На панелу су говорили др Марк Бејл, онсултант за геномику, политику и биоетику и заменик директора, Национална канцеларија за генетику и геномику HSE, проф Јанг Је, заменик генералног директора Шангајског института Materia Medica, др Бранка Зукић, научни саветник, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, и др Нинг Ли, потпредседник BGI Group.
Подаци и вештачка интелигенција: Убрзавање потенцијала биотехнологије: др Бранка Ракић, старији истраживач, Институт за вештачку интелигенцију у Србији, била је модератор ове сесије. Панел је оплеменила видео порука др Гурудут Банавар, технички директор и руководилац у области ВИ, Viome, а у дискусији су учествовали др Алекс Алипер, председник, Insilico Medicine, проф. Мирослава Чуперловић-Цулф, виши научни сарадник, Национални истраживачки савети Канаде, и др Лу Зенг, руководилац одељења за партнерства заснована на вредности и дигитално здравље за Европу и Канаду, Takeda.
Премошћавање граница: Биотехнолошки траг Србије: проф. Роберт Волкот, суоснивач и председавајући Светске мреже иновација (TWIN Global) водио је ову сесију. На панел дискусији су учествовали др Владимир Цмиљановицћ, председник и директор, Swiss Rockets, проф. Зоран Обрадовић, професор и директор Центра за аналитику података и биомедицинску информатику, Универзитет Темпл, др Наташа Скоко, руководилац Одељења за развој биотехнологије, ICGEB, др Сташа Станковић, стратегијски консултант у области геномике и ВИ за откривање лекова, AstraZeneca, и проф. Владимир Брусић, професор рачунарства, Универзитет Нотингем Нингбо.
Програм овогодишње конференције завршен је другог дана Форума, на коме су одржана два радна састанка. Радионица Светског економског форума у области биоекономије, вођена од стране Брин Стантон, руководилац области биоекономије, Центар за четврту индустријску револуцију, Светски економски форума, пружила је платформу за дубоке дискусије о наведеној области. Поред тога, састанком заједнице GA4GH, је председавао др Томас Кин, руководилац тима, European Genome Phenome Archive (EGA) и European Variation Archive (EVA) у EMBL-EBI (UK): Глобални савез за геномику и здравље у 2023. години.
