Београд је прошле недеље био домаћин прве Међународна конференција „Будућност биотехнологије“ (енг. Biotech Future Forum), која је окупила преко 600 учесника из три сектора друштва која имају највећи утицај на развој биотехнологије – јавни и приватни сектор и академску заједницу, у циљу подстицања сарадње и размене знања и искуства. Догађај је организовала Влада Републике Србије, у сарадњи са Светским економским форумом, Програмом Уједињених нација за развој и Центром за четврту индустријску револуцију у Србији. Разноврсни програм конференције обухватао је државни панел, четири експертске фокус сесије, два пленарна предавања и презентацију БИО4 кампуса, новог универзитетског центра у Београду.
Државни панел под називом „Изградња биотехнолошке нације“ званично је отворио програм овогодишње конференције. Панелом је модерирала Марта Арсовска Томовска, саветница у Кабинету председника Владе Републике Србије. Марта је угостила говорнике из три државе – Бранка Ружића, првог попредседника Владе Републике Србије и министра просвете, науке и технолошког развоја, Ивес Ирадукунду, сталног секретара у Министарству за информационо-комуникационе технологије и иновације у Руанди, Њ.Е. Калфан Јума Белхоула, директора Дубаи Футуре Фоундатион у Уједињеним Арапским Емиратима, и др Фабиа Скано, представника Светске здравствене организације у Србији. Посебну перспективу панелу дао је уводни видео Њ.Е. Омар Султан Ал Оламе, министра за вештачку интелигенцију УАЕ. Првом стручном сесијом о подацима у биотехнологији модерирала је др Невенка Димитрова, потпредседница одељења за науку о подацима и сервисе везане за податке у GlaxoSmithKline. У оквиру панела Невенка је разговарала са др Михаилом Јовановићем, тадашњим директором Канцеларије за ИТ и еУправу у Србији, садашњим министар информисања и телекомуникација, др Али Таха КОЧ, руководиоцем Канцеларије за дигиталне трансформације у Турској, др Миланом Петковићем, руководиоцем одељења за вештачку интелигенцију и науку о подацима у Пхилипс у Холадинији и др Бранком Ракић, вишим истраживачем у Институту за вештачку интелигенцију у Србији.
Паралено, фокус сесија „Како ми то радимо?“ представила је публици примере добре праксе пет држава – Индије, Србије, Бразила, Руанде и Израела. Домаћин сесије била је Кели Мекејн, руководилац иницијатива у области здравља и здравствене заштите у Светском економском форуму, са Једигунтом Сатуанарауном, главним саветником у Ц4ИР у Индији, Јеленом Бојовић, директорком Ц4ИР у Србији, Јорисом Цуизером, директорком Ц4ИР у Руанди, Маркосом Винисиусом де Соузом, директором Ц4ИР у Бразилу, као и др Јехудит Коен, директорком на науку Националне банке за истраживање у Израелу као говорницима.
У другом делу конференције, реализоване су академска и бизнис сесија. Академска сесија дала је прилику др Јелени Беговић, директорки Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и садашњој министарки науке, иновације и технолошког развоја у Србији, да окупи водеће стручњаке у овој области, укључујући др Чарлс Рурангу, директора Афричког центра изврсности у науци о подацима у Руанди, др Клаудију Викерс, главног истраживања у Eden Brew у Аустралији, Кирен Наида, извршног директора Здравље Лесковац и генералног директора Frontier Pharma у Уједињеном Краљевству, Мартина Мослера, генералног директора Научног парка Грац у Аустрији и др Наташу Скоко, руководиоца Одељења за развој биотехнологије у Међународном центру за генетичко инжењерство и биотехнологију у Италији.
Експертске сесије заокружио је проф. Роберт Волкот, суоснивач и председавајуће лице The World Innovation Network (TWIN) и професор на Универзитету у Чикагу и Норвестерну. Директори и оснивачи најуспешнијих компанија и стартапа у овој области имали су прилике да се представе домаћој публици, укључујући Дан Вахдата, извршног директора Huma из Уједињеног Краљевства, Глорију Зајберт, оснивача и извршну директорку компанија Temedica у Немачкој, др Милана Обрадовића, вишег глобалног научног директора за интегрисана решења у здравству у сектору за медицинска питања у Roche у Швајцарској, др Улрих Бетза, потпредседника за иновације у Merck у Немачкој и Вилијама Моса, извршног директора Seven Bridges Genomics у Сједињеним Америчким Државама.
Круну конференције чинила су два пленарна предавања – проф. Џорџа Чурча, професора генетике на Харвардској медицинској школи, професора здравствених наука и технологија на Харварду и МИТ и директора PersonalGenomes.org који пружа јавности једине информације отвореног приступа о људским ГЕТ подацима, као и др Џорџа Јанкопулоса, суоснивача, председника и главног научног директора Regeneron Pharmaceuticals, једине биотехнолошке компаније на челу са научницима и водеће у области развијања и комерцијализације лекова за трансформацију живота особа са тешким обољењима, попут рака, кардиоваскуларних, инфективних и ретких болести.
Коначно, др Јелена Беговић и Ненад Пауновић, директор јединице за имплеметацију стратешких пројеката у оквиру тима за ИТ и предузетништво Кабинета председника Владе Републике Србије, приказали су међународним компанијама и учесницима концепт будућег БИО4 кампуса и потенцијал за улагање у истраживачко-развојне пројекте у Србији.
Више о овогодишњој конференцији, програму и говорницима на званичном сајту: biotechff.gov.rs.
