Danas možete mnogo toga da poručite da vam naprave. Od igle do lokomotive. Ali teško da smo pre nekoliko decenija mogli i da zamislimo da će danas postojati firme od kojih možete da naručite da vam proizvedu mikrobe odnosno bakterije, viruse ili gljivice.

Upravo to pravi američki Ginko Bajovorks (Ginkgo Bioworks) i isporučuje drugim kompanijama, koje na takvom „proizvodu“ sprovode testiranja, bilo da žele da naprave novi, inovativni lek, žitaricu koja više rađa od postojećih ili nešto drugo što će da unapredi život današnjeg čoveka.

Neko dizajnira programe i aplikacije, a Ginko na svom sajtu postavlja pitanje „Šta ako biste mogli da napravite bilo šta“. I oni kodiraju, ali njihovi jezici nisu Java, Pajton ili Rubi već DNK i digitalni kod sa samo četiri slova (C, T, A i G, u beskrajnom nizu) pomoću kojeg mogu da programiraju ćelije i naprave novu hranu, materijale ili lekove.

Pričati o ovome sa suosnivačicom Ginko Bajovorksa, Rešmom Šeti (Dr Reshma Shetty), u ovom trenutku više liči na maštu nego stvarnost, jer laicima sigurno i dalje izgleda veoma daleko da neko može izvlačenjem DNK izumrlog cveta da napravi parfem s mirisom za koji smo mislili da više ne postoji. A ta stvarnost je već tu i postaje sve stvarnija.

Šeti je u oktobru boravila u Beogradu kako bi učestvovala na drugoj Međunarodnoj konferenciji „Budućnost biotehnologije“ (Biotech Future Forum 2023) u Palati Srbija. Organizator događaja koji je okupio više od 500 učesnika bila je Vlada Srbije u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom i UNDP, uz podršku Bio4 kampusa i Centra za četvrtu industrijsku revoluciju (C4IR). Šeti je imala i još jedan važan povod, potpisivanje Memoranduma o saradnji s Vladom Srbije.

U avanturu se upustila sa troje kolega s fakulteta i profesorom još 2008. a za manje od 10 godina njihova kompanija postala je „jednorog“ dostigašivši milijardu dolara vrednosti. Danas vredi 2,5 puta više, a Šeti se još na samom početku svog puta našla na Forbes listi „Osam ljudi koji osmišljavaju budućnost“. Prošle godine bila je i na 97. mestu Forbes liste najbogatijih žena koje su samo izgradile svoje bogatstvo, sa procenjenom vrednošću od 220 miliona dolara, ali je ove godine „ispala“ iz tog rangiranja.

Biljka ili laptop

Često drži predavanja, a postala je prepoznatljiva po slici kojom otvara prezentacije. Na slici, snimljenoj iz ptičije perspektive vide se razna čuda tehnologije – laptop, telefon, tablet, sat, slušalice, usb stik, fotoaparat…i saksija s biljkom. Na pitanje, koja je od ovih stvari tehnološki najnaprednija, spremno potvrđuje publici da to jeste upravo – biljka. „To je najneverovatniji komad tehnologije koji jedan inženjer može da zamisli“, objašnjava.

Zašto je najnapredniji? Može da se samoreplicira, da se samostalno popravi i da se samostalno napravi. A uz to je i obnovljiva. I kada je „pročitate“, to je trenutak kada počinju čuda.

„Troškovi čitanja i pisanja DNK su pali dramatično, nekoliko desetina puta u poslednjoj deceniji, pa i više. Šta to znači za sve nas? Možete da pogledate kroz prozor i vidite neverovatan biodiverzitet, drveće, biljke, žitarice, životinje svih vrsta. Sada možemo da pročitamo genetski kod koji stoji iza svakog od njih i možemo da vidimo za šta su ta živa bića sposobna. Od malih bića kao što su dijatomeje (silikatne alge) u okeanu, koje mogu da proizvode atomski precizne nanostrukture do velikih šuma koje mogu da usisaju ogromne količine ugljendioksida iz atmosfere“, kaže Šeti za Forbes Srbija.

„Biologija je sposobna za neverovatne stvari i tehnologije čitanja DNK omogućavaju da razumete koji je to genetski nacrt koji je omogućio te neverovatne stvari. Sa pisanjem DNK možemo fizički odštampati nove delove DNK. Ako želimo da promenimo šta radi mikrob, šta stvara ćelijska linija, možemo da reprogramiramo odnosno ponovo napišemo DNK te ćelije i nateramo je da radi nešto novo što do tada nije radila“.

Život na Marsu je pitanje biotehnologije

Dok o naseljavanju Marsa razmišljamo sa Ilonom Maskom pred očima, on verovatno pred očima ima Rešmu Šeti i njoj slične naučnike, jer će znanja i moć biotehnologije biti presudni da se ljudi nastane na toj planeti. Zato Šeti na pitanje s koje bi tri reči opisala budućnost biotehnologije, ima spreman odgovor: „Život na Marsu“.

Šta sve još biotehnologija može da napravi, najbliži primer imamo iz vremena pandemije, jer je biotehnologija imala presudnu ulogu u pravljenju vakcine. Kada se vratimo u svet mašte, Šeti kaže da može da napravi kravlju kožu koja ustvari nije od krave.

Zbog sve većih moći koje ima biotehnologija mnogi su potražili odgovor na pitanje da li ubrzava evoluciju ili kreira nove živote. „Da budem iskrena, radimo pomalo od oba, jer evolucija je ono što proizvodi nove vrste, nove forme života, tako da mi samo uzimamo alate koje nam je evolucija dala i dizajniramo nove ćelije putem inženjeringa“, kaže Šeti.

„Postoji izreka da ljudi, kada pokušavaju da predviđaju budućnost, potcene predviđanja za period od 10 do 15 godina, a precene ono što će se desiti za pet. Teško je predvideti šta će se dešavati, ali ako pogledate šta se događalo tokom pandemije, kada smo u kratkom vremenskom periodu, svakako rekordnom u odnosu na bilo koju prethodnu vakcinu, razvili nešto što će nas zaštititi od virusa, to je primer šta svet može da uradi sa dovoljno motivacije. Mislim da je potencijal za biotehnologiju beskrajan i samo je pitanje koliko će nam biti potrebno vremena da stignemo do nekog cilja. Ali veoma sam optimistična“, ističe Šeti.

Hrana i zdravlje

S praktične strane, biotehnologija ima veliku ulogu u unapređenju održivosti i načina na koji uzgajamo hranu. Od smanjenja upotrebe hemijskih pesticida do smanjenja količine đubriva koje nam je potrebno za uzgajanje žitarica. Šeti kaže da je budućnost da više sejemo, a manje kopamo.

„Razvoj lanca snabdevanja hranom na održiviji način i sa manje uticaja na životnu sredinu je jedan način na koji biotehnologija može da doprinese održivijoj budućnosti. Mislim da ova planeta može da hrani svoju populaciju na mnogo održiviji način nego danas“, smatra Šeti.

Kada je reč o rešavanju zdravstvenih izazova, ona ističe da je od samog produženja životnog veka čoveka interesantnije da osiguramo da ljudi vode zdraviji život i „mislim da će terapije u budućnosti biti sve više zasnovane na biologiji i da će doprineti produženju vremena tokom kojeg će ljudi živeti zdraviji život“.

Saradnja sa Srbijom

„Neki ljudi u Vladi Srbije su čuli za Ginko i u prethodnih nekoliko meseci smo počeli razgovore koji su sada kulminirali potpisivanjem Memoranduma o razumevanju. „Postoje dva načina na koja možemo da sarađujemo. Naša platforma može da pomogne srpskim biotehnološkim kompanijama da izbace proizvode na tržište. Bilo da u Srbiji ima već formiranih kompanija ili startapova u početnoj fazi, sa jednom ili dva čoveka koji imaju samo ideju da izbace neki proizvod na tržište, bićemo srećni da im omogućimo pristup našoj platformi za inženjering nad ćelijama i tako preuzmemo istraživanje i razvoj na nas umesto da to rade kod sebe i tako im dramatično skratimo vreme i troškove za razvoj novih proizvoda. Drugi deo je biosigurnosni segment ovog posla i postoji zainteresovanost da se počne sa uspostavljanjem infrastrukture kako bi Srbija mogla da prati biološke pretnje“, kaže Šeti.

Kako protiv budućih pandemija

Kako da nam se ne ponovi pandemija? Šeti smatra da je uvek dobro da vlade budu spremne za ružne scenarije, ali misli i da sintetička biologija kojom se bavi nudi mogućnost da budemo spremniji na drugačiji način nego pre.

„Ono što smo naučili tokom pandemije je da biologija nije fiksna i da ne stagnira. Ona evoluira i menja se tokom vremena i to smo videli i sa kovid virusom. Ono što je važno jeste da se vlade usmere na razvijanje kapaciteta za brzi odgovor. Potrebno je da budu sposobne da prate narastajuće biološke opasnosti i brzo razviju kontra mere kako bi se suočile sa pretnjama. To je način na koji možemo da budemo bezbedni u budućnosti. Neću reći da stvaranje zaliha vakcina nema svoju ulogu, ali mislim da će kapaciteti za brzi odgovor biti veoma važni“, smatra Šeti.

Ipak, biotehnologija ima i svoje prepreke. Šeti smatra da ih ima nekoliko. Jedna je to što inženjering u biologiji može da bude još jednostavniji i predvidljiviji i u tome će dosta pomoći sve veća prisutnost veštačke inteligencije.

„Mislim i da generalno i dalje imamo probleme sa prihvatanjem ovih vrsta tehnologija. Ako želite da izbacite novu terapiju na tržište, ljudi će biti veoma otvoreni i regulativa će to da dozvoli, ali ako želimo da se hranimo na održiviji način, da proizvodimo stvari na održiviji način, to će zahtevati promenu stavova ljudi i to će zahtevati promene kako u propisima tako i u prihvatanju biotehnoloških proizvoda“, ocenjuje Šeti.

Biosigurnost je prioritet

Isto kao što internet i biotehnologija pružaju bezgranične mogućnosti, oba imaju i Ahilove pete – sajber bezbednost odnosno biosigurnost.

„Kovid pandemija je bila veoma velika lekcija čega bi mogli da se plašimo. Realnost je takva da je mali komad biologije van kontrole izazvao globalne posledice, ekonomske i zdravstvene. Bojim se da nisu samo ljudski patogeni ti o kojima treba da brinemo već moramo da razmišljamo i o patogenima koji ugrožavaju stoku koju koristimo za ishranu, kao i o patogenima koji utiču na zasade kojima se hranimo. Sada su međusobno povezani i ne možemo da ih razdvojimo. Moramo da imamo strategije za biosigurnost i njih mogu da naprave samo vlade, kako bi pratile delove biologije van kontrole i mogle da preduzmu akciju kako bi obuzdali pretnju i sprečili njeno širenje ili je suzbili. To je sposobnost koja nam je potrebna globalno, ne samo u dve-tri zemlje“, naglašava Šeti.

Prema njenim rečima, ono što možemo da uradimo jeste da napravimo zajednice ljudi ili nacija koje većinom žele da koriste biotehnologiju za dobro i „mislim da to može da osigura da dobri momci uvek budu ispred onih loših“.

Ulazak u preduzetničke vode

„Mislim da je moj kolega Džejson bio taj koji je bio najzainteresovaniji za pokretanje kompanije i kada smo razgovarali svi smo bili veoma posvećeni sintetičkoj biologiji i puni ideja šta treba da se dogodi da ta oblast ima opipljiv uticaj na svet. To nas je motivisalo“, počinje Šeti deo priče o razvoju kompanije.

„Rekla bih da nisam imala pojma u šta se upuštam i to nekada pomaže“, dodaje ona. „Ono za šta sam bila najviše zainteresovana je kako da pojednostavimo inženjering u biologiji i osećala sam da je startap kompanija najbolji način da počnemo da radimo na rešavanju tog problema“.

Kompanija je osnovana 2008. ali posle samo mesec-dva došlo je do finansijske krize i cela globalna ekonomija se našla u problemu. Nije bilo puno privatnog kapitala na raspolaganju, ali ono što ih je spasilo jeste paket ekonomskih podsticaja koje je obezbedila Vlada SAD kako bi probala da pomogne da se ekonomija ponovo pokrene.

„Sigurno je da smo imali korist od ulaganja države. U prvih nekoliko godina je veliki deo našeg finansiranja dolazio od ugovora sa državnim agencijama“, objašnjava Šeti.

Prvi novac od privatnih investitora stigao je tek posle šest godina. Sredstva su dobili od startap akceleratora Vaj Kombinejtor (Y Combinator) iz Kalifornije. Oni su finansirali kompanije kao što su Strajp (Stripe), Er Bi En Bi (AirBnB), Dropboks (Dropbox) i Instakart (Instacart). U 2014. Vaj Kombinejtor je odlučio da proširi finansiranje sa tehnološke oblasti na biotehnologiju i Ginko je bio prva kompanija iz te delatnosti koju su podržali. „Na leđima ove investicije mogli smo da dobijemo sredstva i od nekoliko poslovnih anđela iz Silicijumske doline“, dodaje Šeti.

Savet za startape u Srbiji

„Mislim da Srbija ima bogatu istoriju obrazovanja u tzv. STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) i veliku naučnu i tehničku ekspertizu, što je velika vrednost. Rekla bih da je najteži deo u pokretanju kompanije upravo odluka da napravite taj korak i počnete jer se ljudi prirodno boje nepoznatog. Kada ste na početku karijere i znate kako da živite sa malo novca, ili ste odmakli u razvoju karijere i možete da priuštite rizik, to su najbolji momenti za pokretanje kompanije. Treba da odaberete oblast u tehnologiji oko koje ste zaista strastveni. Bilo da vaš startap uspe ili propadne, na šta utiče i kombinacija sreće, trenutka, stanja na tržištu i sila izvan vaše kontrole, treba da napravite taj korak i radite ono što zaista volite i ne žalite bilo da to uspe ili propadne“, kaže Šeti.

Ona dodaje i da sve zavisi od kulture u kojoj pokrećete biznis. Kako navodi, u SAD cene kada neko ne uspe i daće mu i više novca nego što treba jer je naučio lekciju. U drugim kulturama, na neuspeh se gleda veoma loše.

Kaže da joj nedostaje nauka, ali sada svoj posao sada vidi u stvaranju ambijenta u kojem će drugi moći da rade i stvaraju neverovatnu nauku. „Srećni smo što imamo veoma talentovane inženjere i naučnike u kompaniji tako da u ovom trenutku veći deo nauke prepuštam njima. Sada sam lider i radim na raznim stvarima, ali ima puno pametnijih ljudi koji mogu da rade na nauci“, ističe Šeti.

Ona zaključuje i da biotehnologija veoma obećava zbog čega će i u budućnosti biti interesantna investitorima širom sveta iako su trenutno „plašljiviji nego što su bili prethodnih godina“.

Izazovi za Ginko

Šeti objašnjava da je Ginkova misija da omogući da inženjering u biologiji bude jednostavniji. „Razlog zašto mislimo da je to važno jeste to što se, istorijski posmatrano, većina biotehnoloških kompanija ograničava na proizvode koji će imati veliko tržište i veoma visoku vrednost jer samo ti veoma vredni proizvodi mogu da opravdaju ulaganje potrebno za izlazak na tržište. Ako inženjering u biologiji bude jednostavniji možemo da smanjimo troškove razvoja novih biotehnoloških proizvoda tako da biotehnologija može da proizvodi više proizvoda koji su potrebni svetu“, kaže Šeti.

Kompanija Ginko Bajovorks izašla je 2021. na berzu i bila u tom trenutku pravi hit (u kompaniju je uložio i Bil Gejts). Cena akcija otišla je na gotovo 14 dolara što je torpedovalo vrednost kompanije do čak 15 milijardi dolara. Međutim, kompanija Skorpion Kepital (Scorpion Capital) objavila je obiman izveštaj na 175 strana u kojem je optužila Ginko za računovodstvene prakse koje su naduvavale vrednost kompanije i nazvala njihovo poslovanje čak i prevarom. Ginko je nastojao da to opovrgne dokazima, a protiv kompanije su podizane i tužbe, a posledica je ta da je cena akcija u poslednje dve godine pala na manje od dva dolara tako da je i tržišna vrednost Ginka dramatično opala i sa 15 milijardi spustila se na sadašnjih 2,6 milijardi dolara. Ono što investitori zameraju Ginku jeste što troši mnogo novca i ne uspeva da postigne profitabilnost godinama unazad.

Autorka teksta: Ivan Radak, urednik, Forbes Srbija. Izvor: OVDE.