Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, Jelena Bojović, najavila je da će Centar u 2023. godini raditi na tome da se napravi regulativa koja će dozvoliti razvoj novih tehnologija i veštačke inteligencije u zdravstvu, kao i na informacionoj infrastrukturi kako bi se što bolje spojile nauka i privreda.

„Terapija matičnim ćelijama, to je upravo ono na čemu ćemo da radimo. Radićemo na tome da se napravi takva regulativa koja će dozvoliti, pre svega, razvoj novih tehnologija, novih lekova, a potom i njihovu primenu, uz naravno potrebnu zaštitu i kontrolu od države“, rekla je Bojovićeva za Tanjug.

Takođe, želimo da bude više kliničkih studija i mnogo više ulaganja i novih istraživanja u Srbiji, istakla je.

„U 2023. težimo ka mnogo većem broju kliničkih studija, mnogo više ulaganja i novih istraživanja i razvoja u Srbiji, pre svega, privrede u ovoj oblasti, a potom i ka početku primene mašinskog učenja i algoritama veštačke inteligencije u zdravstvu“, rekla je Bojovićeva.

Ono što posebno izdvaja od rezultata u protekloj godini jeste otvaranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u martu, u partnerstvu sa Svetskim ekonomskim forumum, kao jednog od 16 takvih centara u svetu, a zatim i održavanje u oktobru prve međunarodne konferencije „Budućnost biotehnologije“ u Srbiji, koja je okupila 600 ljudi, iz 30 zemalja, sa šest kontinenata.

C4IR Srbija osnovan je u partnerstvu Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma, kao prvi takav centar u regionu, treći u Evropi i 16. u svetu.

„Na konferenciji Budućnost biotehnologije okupili su se vrhunski naučnici koji se time bave i tako smo započeli pozicioniranje Srbije kao zemlje koja će povesti razvoj bar našeg regiona u oblasti biotehnologije. To je početak“, naglasila je Bojovićeva.

Očekivanja nakon konferencije i aktivnosti koje je Centar sprovodio u toku ove godine su, istakla je Bojovićeva, da se u novoj godini krene sa primenom stečenog znanja.

„U toku prethodne godine sastali smo se sa privredom, razgovarali, komunicirali, pravili ekosistem između privrede nauke i države, kako da unapredimo i propise i sve one procese kroz koje prolaze, pre svega, naučnici, ali i startapovi da bi razvili novu tehnologiju i primenili je u Srbiji“, rekla je Bojovićeva.

Kao najveći izazov u 2023. vidi u tome što građani ne znaju šta biotehnologija podrazumeva.

„Moramo građanima, svi zajedno, da približimo da te nove tehnologije treba da nam pomognu u životu, da nam poboljšaju kvalitet života i zdravlje. Razumemo da tu postoje strahovi i potrebno je da se na pravi način prikaže građanima šta će država učiniti da spreči zloupotrebe, a da zaista pomogne da se nove tehnologije na pravi način iskoriste“, objasnila je Bojovićeva.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji (C4IR Srbija) je platforma za javno-privatno partnerstvo, koja okuplja naučnike i istraživače, predstavnike države, industrije i civilnog društva radi stvaranja uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih tehnologija za dobrobit društva.

Rad C4IR Srbija usmeren je na dva prioriteta: biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu.

Centar će predlagati propise koji će olakšati primenu novih tehnologija, uz zaštitu prava i interesa građana, raditi na razvoju infrastrukturnih preduslova, i na druge načine podržavati biotehnološki i bioinformatički ekosistem u Srbiji.

Četvrta industrijska revolucija označava globalnu transformaciju privrednih i društvenih odnosa pod uticajem novih tehnologija koje spajaju fizički, digitalni i biološki svet.

Ona otvara mogućnosti za značajno unapređenje kvaliteta života, ubrzani ekonomski razvoj i rešavanje najvećih globalnih izazova, kažu u Centru.

Izvor: Tanjug