Директорка Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, Јелена Бојовић, најавила је да ће Центар у 2023. години радити на томе да се направи регулатива која ће дозволити развој нових технологија и вештачке интелигенције у здравству, као и на информационој инфраструктури како би се што боље спојиле наука и привреда.
„Терапија матичним ћелијама, то је управо оно на чему ћемо да радимо. Радићемо на томе да се направи таква регулатива која ће дозволити, пре свега, развој нових технологија, нових лекова, а потом и њихову примену, уз наравно потребну заштиту и контролу од државе“, рекла је Бојовићева за Тањуг.
Такође, желимо да буде више клиничких студија и много више улагања и нових истраживања у Србији, истакла је.
„У 2023. тежимо ка много већем броју клиничких студија, много више улагања и нових истраживања и развоја у Србији, пре свега, привреде у овој области, а потом и ка почетку примене машинског учења и алгоритама вештачке интелигенције у здравству“, рекла је Бојовићева.
Оно што посебно издваја од резултата у протеклој години јесте отварање Центра за четврту индустријску револуцију у марту, у партнерству са Светским економским форумум, као једног од 16 таквих центара у свету, а затим и одржавање у октобру прве међународне конференције „Будућност биотехнологије“ у Србији, која је окупила 600 људи, из 30 земаља, са шест континената.
Ц4ИР Србија основан је у партнерству Владе Србије и Светског економског форума, као први такав центар у региону, трећи у Европи и 16. у свету.
„На конференцији Будућност биотехнологије окупили су се врхунски научници који се тиме баве и тако смо започели позиционирање Србије као земље која ће повести развој бар нашег региона у области биотехнологије. То је почетак“, нагласила је Бојовићева.
Очекивања након конференције и активности које је Центар спроводио у току ове године су, истакла је Бојовићева, да се у новој години крене са применом стеченог знања.
„У току претходне године састали смо се са привредом, разговарали, комуницирали, правили екосистем између привреде науке и државе, како да унапредимо и прописе и све оне процесе кроз које пролазе, пре свега, научници, али и стартапови да би развили нову технологију и применили је у Србији“, рекла је Бојовићева.
Као највећи изазов у 2023. види у томе што грађани не знају шта биотехнологија подразумева.
„Морамо грађанима, сви заједно, да приближимо да те нове технологије треба да нам помогну у животу, да нам побољшају квалитет живота и здравље. Разумемо да ту постоје страхови и потребно је да се на прави начин прикаже грађанима шта ће држава учинити да спречи злоупотребе, а да заиста помогне да се нове технологије на прави начин искористе“, објаснила је Бојовићева.
Центар за четврту индустријску револуцију у Србији (Ц4ИР Србија) је платформа за јавно-приватно партнерство, која окупља научнике и истраживаче, представнике државе, индустрије и цивилног друштва ради стварања услова за развој, тестирање и усавршавање нових технологија за добробит друштва.
Рад Ц4ИР Србија усмерен је на два приоритета: биотехнологију и примену вештачке интелигенције у здравству.
Центар ће предлагати прописе који ће олакшати примену нових технологија, уз заштиту права и интереса грађана, радити на развоју инфраструктурних предуслова, и на друге начине подржавати биотехнолошки и биоинформатички екосистем у Србији.
Четврта индустријска револуција означава глобалну трансформацију привредних и друштвених односа под утицајем нових технологија које спајају физички, дигитални и биолошки свет.
Она отвара могућности за значајно унапређење квалитета живота, убрзани економски развој и решавање највећих глобалних изазова, кажу у Центру.
Извор: Tanjug.
