Kada sam 1995. upisivala Biološki fakultet, na smeru Molekularne biologije i fiziologije, tata me je, veoma zabrinuto, ali ipak sa velikim poverenjem u moj sud, pitao: Šta sa tim može da se radi? Možda je ipak bolje lekar da budeš? A moj odgovor je bio da mi molekularna biologija daje šansu da menjam svet, dolazim do revolucionarnih otkrića, a i da više volim rad u laboratoriji i da se tu, zaklonjena od ljudi, osećam sigurnije i bolje. I tako je sve počelo…
Pred kraj studija sam na Biološkom fakultetu videla oglas za američku organizaciju, Međunarodni republikanski institut (IRI), koja traži osobu da radi nekoliko sati mesečno u Kvikenu. Da ne zalazim sad u detalje kojim spletom okolnosti sam znala da radim (baš) u Kvikenu, ali to mi je pomoglo da dobijem svoj prvi ozbiljan posao. U narednih šest godina u IRI-u sam se bavila demokratskim promenama kroz saradnju sa Otporom i potom javnim politikama – kako da u Srbiji političke partije, gradonačelnici, Vlada, što bolje planiraju razvoj zemlje.
I tako sam počela da se bavim algoritmima upravljanja, pravom, zakonima, promenama, reformama. Od 2005. sam radila za projekte Američke agencije za međunarodni razvoj, a od 2010. u NALED-u – prvom srpskom udruženju čija je misija ekonomski napredak Srbije, a u okviru kojeg su se okupili građani, privreda i opštine, da tome zajedno doprinesu. Ispred NALED-a sam vodila brojne reforme kao što su reforma građevinskih dozvola, sezonskog zapošljavanja, paušalnog oporezivanja, katastra, uspostavljanje podsticaja za početnike u poslovanju, reforma parafiskala…
Iako su me stalno pitali, “kako to da niste pravnik?”, uz čuđenje da se jedan nepravnik bavi zakonima, za mene su sve ove reforme bile kao molekularna biologija i genetika – postoje neke “LEGO” kockice, slične baznim parovima u genima, koje treba pravilno iskombinovati da bi se dobile željene osobine, da bi se dobili zakoni, sistem i pravila, pomoću kojih će država biti po meri građana i privrede.
Iako sam puno puta htela da se vratim genetici, nisam to učinila zato što je posebno motivišuće za mene, osim promena koje smo kreirali, bilo okruženje u kojem radim. Ljudi koji rade u NALED-u su pametni, nadasve vredni, sa pravim ljudskim vrednostima, koji veruju da se stvari mogu popraviti i da baš mi moramo da radimo na tome, da bi se ta promena desila.
Poslednih nekoliko godina, NALED je počeo sve više da radi na reformama u zdravstevnom sistemu. I opet su mi se kockice slučajno spojile. Svetski ekonomski forum i Vlada Srbije su osnivali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, koji je deo globalne mreže sličnih centara osnovanih u 16 zemalja sveta. Svaki centar razvija svoju jedinstvenu ekspertizu – ovaj naš ima za cilj da pomogne lakši i brži spoj informatike, zdravstva i biologije i da na taj način omogući razvoj biotehnologije i bioinženjeringa. Pre par meseci sam dobila ponudu da, uz rad u NALED-u, vodim i ovaj Centar, da svoja znanja iz molekularne biologije povežem sa dvadesetogodišnjim iskustvom na reformama i zakonima i da pomognem da se napravi pravni okvir i pokrene Baza gena Srbije, ćelijska terapija, rana dijagnostika uz upotrebu veštačke inteligencije. Naš je zadatak da koristeći srpsku pamet i naše gene podstaknemo razvoj bioinženjeringa i biotehnologije.
Još jedna revolucija je pred nama, i srećna sam što sam deo nje.
Izvor: CorD Magazine
