Када сам 1995. уписивала Биолошки факултет, на смеру Молекуларне биологије и физиологије, тата ме је, веома забринуто, али ипак са великим поверењем у мој суд, питао: Шта са тим може да се ради? Можда је ипак боље лекар да будеш? А мој одговор је био да ми молекуларна биологија даје шансу да мењам свет, долазим до револуционарних открића, а и да више волим рад у лабораторији и да се ту, заклоњена од људи, осећам сигурније и боље. И тако је све почело…

Пред крај студија сам на Биолошком факултету видела оглас за америчку организацију, Међународни републикански институт (ИРИ), која тражи особу да ради неколико сати месечно у Квикену. Да не залазим сад у детаље којим сплетом околности сам знала да радим (баш) у Квикену, али то ми је помогло да добијем свој први озбиљан посао. У наредних шест година у ИРИ-у сам се бавила демократским променама кроз сарадњу са Отпором и потом јавним политикама – како да у Србији политичке партије, градоначелници, Влада, што боље планирају развој земље..

И тако сам почела да се бавим алгоритмима управљања, правом, законима, променама, реформама. Од 2005. сам радила за пројекте Америчке агенције за међународни развој, а од 2010. у НАЛЕД-у – првом српском удружењу чија је мисија економски напредак Србије, а у оквиру којег су се окупили грађани, привреда и општине, да томе заједно допринесу. Испред НАЛЕД-а сам водила бројне реформе као што су реформа грађевинских дозвола, сезонског запошљавања, паушалног опорезивања, катастра, успостављање подстицаја за почетнике у пословању, реформа парафискала…

Иако су ме стално питали, “како то да нисте правник?”, уз чуђење да се један неправник бави законима, за мене су све ове реформе биле као молекуларна биологија и генетика – постоје неке “ЛЕГО” коцкице, сличне базним паровима у генима, које треба правилно искомбиновати да би се добиле жељене особине, да би се добили закони, систем и правила, помоћу којих ће држава бити по мери грађана и привреде.

Иако сам пуно пута хтела да се вратим генетици, нисам то учинила зато што је посебно мотивишуће за мене, осим промена које смо креирали, било окружење у којем радим. Људи који раде у НАЛЕД-у су паметни, надасве вредни, са правим људским вредностима, који верују да се ствари могу поправити и да баш ми морамо да радимо на томе, да би се та промена десила.

Последних неколико година, НАЛЕД је почео све више да ради на реформама у здравстевном систему. И опет су ми се коцкице случајно спојиле. Светски економски форум и Влада Србије су оснивали Центар за четврту индустријску револуцију, који је део глобалне мреже сличних центара основаних у 16 земаља света. Сваки центар развија своју јединствену експертизу – овај наш има за циљ да помогне лакши и бржи спој информатике, здравства и биологије и да на тај начин омогући развој биотехнологије и биоинжењеринга. Пре пар месеци сам добила понуду да, уз рад у НАЛЕД-у, водим и овај Центар, да своја знања из молекуларне биологије повежем са двадесетогодишњим искуством на реформама и законима и да помогнем да се направи правни оквир и покрене База гена Србије, ћелијска терапија, рана дијагностика уз употребу вештачке интелигенције. Наш је задатак да користећи српску памет и наше гене подстакнемо развој биоинжењеринга и биотехнологије.

Још једна револуција је пред нама, и срећна сам што сам део ње.

Извор: CorD Magazine.