Prilikom posete Beogradu, u okviru svečanog otvaranja prve Međunarodne konferencije „Budućnost biotehnologije“ (eng. Biotech Future Forum) i predstavljanja Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende dao je intervjuu za Magazin CorD o značaju tržišta biotehnologije i njegovom razvoju, ali i o načinima na koji manje države poput Srbije mogu da pronađu svoje mesto i perspektivu na tom tržištu i gde mogu da pronađu svoju ulogu u globalnim trendovima, koji prenosimo u nastavku.

Ljubica Gojgić: Globalno tržište biotehnologije je u 2021. godine imalo procenjenu vrednost od $1.023,92 milijarde i očekuje se da će rasti 13.9% prema složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) između 2022 i 2030 godine. Kako se biotehnologija kotira u poređenju sa nekim drugim tehnologijama kada je u pitanju oblikovanje rasta BDP-a?

Borge Brende: Biotehnologija se ubrzano širi kroz modernizaciju industrija i transformaciju sektora – podržavajući rast i stvarajući na stotine hiljada poslova, kako neposredno tako i posredno. Biotehnologija će nadalje imati temeljit uticaj na naše zdravlje, produktivnost i na životnu sredinu. Katapultira unapređenja unutar mnogih industrija, posebno u medicini, poljoprivredi i industrijskim sektorima.

Jedinstveni aspekt biotehnologije jeste taj da se cela ’ekonomija’ razvija oko tehnologije i njene primene. ’Bioekonomija’ omogućuje generisanje proizvoda i materijala koji i transformišu tradicionalnu robu i usluge a i kreiraju nove. Teško je, i potencijalno obmanjujuće, upoređivati biotehnologiju sa drugim tehnologijama u nastajanju. Ove tehnologije su komplementarne. Na primer, veštačka inteligencija je važna za odabir i interpretaciju velike količine genetskih i biopodataka koje generišu biotehnologije. Zapravo će kombinacija tehnologija iz graničnih oblasti nauke generisati najveće pogodnosti za ekonomski rast.

Ljubica Gojgić: Otkrića na polju biotehnologije su godinama rezervisana za velike kompanije i napredne ekonomije. Na koji način mogu manje države poput Srbije da se uklope u tu perspektivu i gde mogu da pronađu svoju ulogu u tim trendovima?

Borge Brende: Troškovi biotehnološkog razvoja i istraživanja su se smanjili drastično u toku prethodne decenije. Na primer, cena sekvenciranja ljudskog genoma se smanjila sa nekoliko milijardi dolara na manje od $1000. To je stvorilo značajne prilike za manje ekonomije i kompanije da započnu sa inoviranjem i eksperimentisanjem sa biotehnologijom.

Za državu kao što je Srbija, postoji izuzetna prilika za utvrđivanje kao vodeće nacije za biotehnološka istraživanja, razvoj, komercijalizaciju i lečenja. Srbija itekako može da bude agilnija od većih država u pogledu svojih politika i sistema. To će pomoći Srbiji da bolje podržava lokalne biotehnološke aktivnosti, istovremeno odgovarajući na sve rizike u nastajanju.

Srbija može da se diferencira u odnosu na druge nacije izgradnjom stabilne, integrisane i napredne sredine. Ovo će u eksperte biotehnologije usaditi dugoročno samopouzdanje da će moći da razvijaju i testiraju primenu biotehnologiju unutar države, imaju pristup međunarodnim istraživanjima i vodećoj infrastrukturi, poput NVIDIA superkompjutera Srbije, i da će moći da eksperimentišu i da uče u fleksibilnom, etičkom i međunarodno-povezanom okruženju.

Ljubica Gojgić: Biotech Future Forum je prvi te vrste u Srbiji. Koja su vaša očekivanja od ovog događaja i na koji način je Svetski ekonomski forum uključen u Forum?

Borge Brende: Biotech Future Forum označava zvanično pokretanje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji (C4IR Srbija), saradnje između Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma. Ovaj Centar je vodeći u mreži od 16 centara kada govorimo o uspostavljanju ključnih politika i saradnji za unapređenje biotehnologije i veštačke inteligencije u zdravstvenoj zaštiti.

Suštinski važno za misiju Centra jeste da bude platforma za javno-privatna partnerstva – spajajući interesne strane iz vlade, privrede i nauke u cilju ubrzanja implementacije tehnologija u razvoju. Na Biotech Future Forumu su prisutni eksperti iz više od 20 zemalja, uključujući predstavnike još nekoliko Centara četvrte industrijske revolucije, kao i figure iz sveta privrede i eksperte iz zajednice Svetskog ekonomskog foruma. Biotech Future Forum je sjajna prilika za prikazivanje snage C4IR Srbija u spajanju eksperata širom sveta za unapređenje transformacionog potencijala koji biotehnologija nudi društvu.

Biotech Future Forum pokriva brojne teme, uključujući bioinformatiku, bioinženjering, korišćenje podataka u razvoju zdravstvene zaštite i biotehnološkom razvoju, unapređenje javne politike i naučnih dostignuća i mogućnost njihove primene. Nadamo se da će posetioci produbiti svoje znanje i saradnju u trenutnoj oblasti stručnosti, istovremeno stičući bolje razumevanje za interakciju ove ekspertize sa inovacijama, upravljanjem, politikama i ulaganjem u biotehnologiju.

Ljubica Gojgić: Na koji se način ova konferencija uklapa u širu perspektivu vašeg angažovanja u Srbiji, i generalno?

Borge Brende: Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji je primarno sredstvo koje Svetski ekonomski forum koristi da podrži napredak tehnologija iz graničnih oblasti nauke i tehnologija u nastajanju u Srbiji. Cilj je pomaganje državi da se učvrsti kao nacija novih tehnologija, znanja i inovacija. Biotech Future Forum je prilika za Vladu Srbije i Svetski ekonomski forum da ubrzaju ovaj proces i izgrade snažnu, međunarodno povezanu biotech zajednicu u Srbiji.

Kao što vam može biti poznato, Forum ima duboko ukorenjene odnose sa Srbijom i Zapadnim Balkanom. Imamo strukturiran i kontinuiran strateški dijalog o Zapadnom Balkanu, u kojem spajamo lidere sa njihovim ključnim saveznicima i izvršnim direktorima zarad unapređenja agende okrenute ka budućnosti, podržavajući stabilnost i ekonomsku transformaciju.

Ljubica Gojgić: Konferencija nastoji da ujedini javni i privatni sektor i akademsku zajednicu kako bi pospešila saradnju i razmenu znanja i iskustava. Ova saradnja između triple helix partnerstva je u Srbiji i dalje na relativno niskom nivou. Da li biste mogli sa nama da podelite neke dobre prakse koje se odnose na načine za unapređenje ove saradnje?

Borge Brende: Ono čemu iznova možemo da posvedočimo jeste da kada privreda, vlada i nauka koordinišu svoj trud napredak je neizostavan. Ali kada se teži ostvarenju samostalnih interesa, gomilaju se naši globalni izazovi. Svetski ekonomski forum ima preko 50 godina iskustva u ujedinjavanju javno-privatnih zajednica zarad plodonosne saradnje. Kao što sam izjavio u okviru nedavnog Impakt sastanka za održiv razvoj, ovu saradnju teže da karakterišu tri faktora: potreba je hitna; oblast saradnje je specifična; i benefiti su jasni. Klimatske promene su jedna takva oblast u kojoj, uprkos geopolitičkim tenzijama, različite grupe mogu da rade na unapređenju oblasti od zajedničkog interesa. Tehnologije iz graničnih oblasti nauke predstavljaju još jednu oblast u kojoj će otključavanje ogromnih benefita nove tehnologije učvrstiti globalnu ekonomiju.

Zajednička prepreka kada je saradnja u pitanju, a kojom se Biotech Future Forum bavi, jeste da partnerstva sa više interesnih strana često rade izolovano. To može da stvori sitne primere uticajnih saradnji koje se često muče da pronađu relevantnost i obim izvan svoje neposredne sredine. Svetski ekonomski forum zauzima sistemski pristup izgradnji svojih zajednica i inicijativa, za razliku od fokusiranja na pojedinačnu problematičnu oblast bez uzimanja šireg konteksta u obzir. Inicijative kao što su EDISON alijansa, Budućnost povezanog sveta i Koalicija prvih pokretača ujedinjuju niz aktera i radnji kako bi obezbedili deljenje znanja, sinergija i obima.

Ceo intervju predsednika Svetskog ekonomskog foruma za novi broj Magazin CorD možete pročitati ovde: cordmagazine.com