Приликом посете Београду, у оквиру свечаног отварања прве Међународне конференције „Будућност биотехнологије“ (енг. Biotech Future Forum) и представљања Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, председник Светског економског форума Борге Бренде дао је интервјуу за Magazin CorD о значају тржишта биотехнологије и његовом развоју, али и о начинима на који мање државе попут Србије могу да пронађу своје место и перспективу на том тржишту и где могу да пронађу своју улогу у глобалним трендовима, који преносимо у наставку.

Љубица Гојгић: Глобално тржиште биотехнологије је у 2021. године имало процењену вредност од $1.023,92 милијарде и очекује се да ће расти 13.9% према сложеној годишњој стопи раста (ЦАГР) између 2022 и 2030 године. Како се биотехнологија котира у поређењу са неким другим технологијама када је у питању обликовање раста БДП-а?

Борге Бренде: Биотехнологија се убрзано шири кроз модернизацију индустрија и трансформацију сектора – подржавајући раст и стварајући на стотине хиљада послова, како непосредно тако и посредно. Биотехнологија ће надаље имати темељит утицај на наше здравље, продуктивност и на животну средину. Катапултира унапређења унутар многих индустрија, посебно у медицини, пољопривреди и индустријским секторима.

Јединствени аспект биотехнологије јесте тај да се цела ’економија’ развија око технологије и њене примене. ’Биоекономија’ омогућује генерисање производа и материјала који и трансформишу традиционалну робу и услуге а и креирају нове. Тешко је, и потенцијално обмањујуће, упоређивати биотехнологију са другим технологијама у настајању. Ове технологије су комплементарне. На пример, вештачка интелигенција је важна за одабир и интерпретацију велике количине генетских и биоподатака које генеришу биотехнологије. Заправо ће комбинација технологија из граничних области науке генерисати највеће погодности за економски раст.

Љубица Гојгић: Открића на пољу биотехнологије су годинама резервисана за велике компаније и напредне економије. На који начин могу мање државе попут Србије да се уклопе у ту перспективу и где могу да пронађу своју улогу у тим трендовима?

Борге Бренде: Трошкови биотехнолошког развоја и истраживања су се смањили драстично у току претходне деценије. На пример, цена секвенцирања људског генома се смањила са неколико милијарди долара на мање од $1000. То је створило значајне прилике за мање економије и компаније да започну са иновирањем и експериментисањем са биотехнологијом.

За државу као што је Србија, постоји изузетна прилика за утврђивање као водеће нације за биотехнолошка истраживања, развој, комерцијализацију и лечења. Србија итекако може да буде агилнија од већих држава у погледу својих политика и система. То ће помоћи Србији да боље подржава локалне биотехнолошке активности, истовремено одговарајући на све ризике у настајању.

Србија може да се диференцира у односу на друге нације изградњом стабилне, интегрисане и напредне средине. Ово ће у експерте биотехнологије усадити дугорочно самопоуздање да ће моћи да развијају и тестирају примену биотехнологију унутар државе, имају приступ међународним истраживањима и водећој инфраструктури, попут НВИДИА суперкомпјутера Србије, и да ће моћи да експериментишу и да уче у флексибилном, етичком и међународно-повезаном окружењу.

Љубица Гојгић: Међународна конференција „Будућност биотехнологије“ је прва те врсте у Србији. Која су ваша очекивања од овог догађаја и на који начин је Светски економски форум укључен у Форум?

Борге Бренде: Конференција означава званично покретање Центра за четврту индустријску револуцију у Србији (Ц4ИР Србија), сарадње између Владе Србије и Светског економског форума. Овај Центар је водећи у мрежи од 16 центара када говоримо о успостављању кључних политика и сарадњи за унапређење биотехнологије и вештачке интелигенције у здравственој заштити.

Суштински важно за мисију Центра јесте да буде платформа за јавно-приватна партнерства – спајајући интересне стране из владе, привреде и науке у циљу убрзања имплементације технологија у развоју. На Конференцији су присутни експерти из више од 20 земаља, укључујући представнике још неколико Центара четврте индустријске револуције, као и фигуре из света привреде и експерте из заједнице Светског економског форума. Конференција је сјајна прилика за приказивање снаге Ц4ИР Србија у спајању експерата широм света за унапређење трансформационог потенцијала који биотехнологија нуди друштву.

Конференција покрива бројне теме, укључујући биоинформатику, биоинжењеринг, коришћење података у развоју здравствене заштите и биотехнолошком развоју, унапређење јавне политике и научних достигнућа и могућност њихове примене. Надамо се да ће посетиоци продубити своје знање и сарадњу у тренутној области стручности, истовремено стичући боље разумевање за интеракцију ове експертизе са иновацијама, управљањем, политикама и улагањем у биотехнологију.

Љубица Гојгић: На који се начин ова конференција уклапа у ширу перспективу вашег ангажовања у Србији, и генерално?

Борге Бренде: Центар за четврту индустријску револуцију у Србији је примарно средство које Светски економски форум користи да подржи напредак технологија из граничних области науке и технологија у настајању у Србији. Циљ је помагање држави да се учврсти као нација нових технологија, знања и иновација. Конференција је прилика за Владу Србије и Светски економски форум да убрзају овај процес и изграде снажну, међународно повезану биотехнолошку заједницу у Србији.

Као што вам може бити познато, Форум има дубоко укорењене односе са Србијом и Западним Балканом. Имамо структуриран и континуиран стратешки дијалог о Западном Балкану, у којем спајамо лидере са њиховим кључним савезницима и извршним директорима зарад унапређења агенде окренуте ка будућности, подржавајући стабилност и економску трансформацију.

Љубица Гојгић: Конференција настоји да уједини јавни и приватни сектор и академску заједницу како би поспешила сарадњу и размену знања и искустава. Ова сарадња између трипле хелиx партнерства је у Србији и даље на релативно ниском нивоу. Да ли бисте могли са нама да поделите неке добре праксе које се односе на начине за унапређење ове сарадње?

Борге Бренде: Оно чему изнова можемо да посведочимо јесте да када привреда, влада и наука координишу свој труд напредак је неизоставан. Али када се тежи остварењу самосталних интереса, гомилају се наши глобални изазови. Светски економски форум има преко 50 година искуства у уједињавању јавно-приватних заједница зарад плодоносне сарадње. Као што сам изјавио у оквиру недавног Импакт састанка за одржив развој, ову сарадњу теже да карактеришу три фактора: потреба је хитна; област сарадње је специфична; и бенефити су јасни. Климатске промене су једна таква област у којој, упркос геополитичким тензијама, различите групе могу да раде на унапређењу области од заједничког интереса. Технологије из граничних области науке представљају још једну област у којој ће откључавање огромних бенефита нове технологије учврстити глобалну економију.

Заједничка препрека када је сарадња у питању, а којом се Конференција бави, јесте да партнерства са више интересних страна често раде изоловано. То може да створи ситне примере утицајних сарадњи које се често муче да пронађу релевантност и обим изван своје непосредне средине. Светски економски форум заузима системски приступ изградњи својих заједница и иницијатива, за разлику од фокусирања на појединачну проблематичну област без узимања ширег контекста у обзир. Иницијативе као што су ЕДИСОН алијанса, Будућност повезаног света и Коалиција првих покретача уједињују низ актера и радњи како би обезбедили дељење знања, синергија и обима.

Цео интервју председника Светског економског форума за нови број Magazin CorD можете прочитати овде: cordmagazine.com.