Povezivanje arhiva svih zdravstvenih institucija u jedinstveni sistem podataka, uspostavljanje eKartona i Registra genetičkih i biomedicinskih podataka ključne su novine koje donosi novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama. Nova rešenja Zakona podići će zaštitu podataka na najviši nivo i omogućiti lekarima njihovu efikasniju upotrebu, a pacijentima osigurati bolju zdravstvenu negu.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije je, uz NALED, učestvovao u izradi nacrta Zakona, pružajući podršku Koordinacionom telu za digitalizaciju zdravstvenog sistema i Ministarstvu zdravlja Vlade Republike Srbije. Poseban deo aktivnosti bio je usmeren na formiranje radne grupe koja se bavila Registrom genetičkih i biomedicinskih podataka, čiji su predstavnici, pored Centra i NALED, bili i Kancelarija za IT i eUpravu, Biološki fakulet Univerziteta u Beogradu, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) i IORS.

Uvođenjem eKartona prvi put će, na jednom mestu, biti objedinjena istorija bolesti i lečenja građana iz domova zdravlja, bolnica, državne i privatne prakse, a pristup eKartonu će imati izabrani lekar, specijalista na koga bude preneto ovlašćenje, hitna medicinska služba, lekarska komisija odnosno lekar kome pacijent da pristup. To će ubrzati put kroz zdravstveni sistem, sprečiti ponavljanje analiza i vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute, što će sveukupno doprineti efikasnijim rezultatima lečenja.

Svi informacioni sistemi u zdravstvu, biće međusobno povezani u jedinstveni Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem, RIZIS, koji će osim eKartona, sadržati i informacione sisteme RFZO-a, Batut-a, ALIMS -a i druge koji su u planu da se uspostave. 

– Jedna od ključnih novina jeste eKarton, koji omogućava da vaš izabrani lekar, bez prekucavanja ogromne dokumentacije, ima uvid u sve aspekte lečenja i može da prati koji su vam lekovi prepisani, laboratorijske nalaze, otpusne liste i izveštaje specijalista. Ujedno, u svoj eKarton imaće uvid i svi pacijenti i neće morati više da nose svu dokumentaciju od lekara do lekara. Pored toga, druga jako bitna novina je uspostavljanje Registra genetičkih i biomedicinskih podataka koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti, razvoj personalizovane medicine – rekla je programska direktorka NALED-a i izvršna direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji Jelena Bojović.

U Srbiji se genetičke analize već sprovode na 11 instituta. Uspostavljanjem Registra, pre svega, se omogućava sigurno čuvanje ovih osetljivih informacija u Državnom data centru, a kada se objedine sa zdravstvenim podacima imaće mnogo veći potencijal za unapređenje dijagnostike, prevencije i lečenja pacijenata koji boluju od mnogih naslednih i retkih bolesti, razvoj personalizovanih terapija i boljitak javnog zdravlja uopšte. Kroz ovaj sistem će se omogućiti i povezivanje naučno-istraživačkih instituta, koji se bave genetičkim analizama i zdravstvenog sistema, sigurna razmena biomedicinskih podataka, neophodnih za tumačenje genetskih analiza i dostavlja rezultata tih testova u eKarton pacijenta uz potrebnu zaštitu ili enkripciju podataka. 

Uspostavljanje Registra garantovaće najviši nivo bezbednosti i zaštite podataka, a novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji urediće pitanje pristupa i korišćenja u naučne i istraživačke svrhe, sa ciljem da se obezbedi upotreba anonimizovanih, zbirnih i statističkih podataka, koji omogućavaju razvoj biomedicinske nauke i softvera koji pružaju bržu dijagnostiku, lakše utvrđivanje retkih bolesti i stanja, kontraindikacija ili potencijalnih neželjenih efekata.

Sledeće godine će kod nas započeti i projekat dobrovoljnog DNK skrininga, odnosno jedna vrsta pilot programa za razvoj personalizovane medicine. Korišćenjem naprednih tehnologija u genetičkim analizama, cilj je da se kod ispitanika uradi analiza genetskih karakteristika na razvoj najčešćih oboljenja kao što su rak i kardiovaskularne bolesti, određene retke bolesti i genetička analiza osetljivosti na određene lekove, čime se može značajno unaprediti efikasnost terapije i prevencija pomenutih bolesti.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u zdravstvu, usvojila je Narodna skupština, prošle nedelje, na predlog Ministarstva zdravlja, a Nacrt je izrađen u okviru projekta „Srbija na dohvat ruke – Digitalna transformacija za razvoj” koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Kancelarije za IT i eUpravu.

Izvor: NALED