Biotehnologija i njena primena se razvijaju velikom brzinom – revolucionarne industrije, uključujući medicinu, poljoprivredu i energetiku, stvaraju proizvode i procese koji nikada ranije nisu postojali. Evo šta su vodeći stručnjaci iz različitih sektora diskutovali na prvoj Međunarodnoj konferenciji „Budućnost biotehnologije“ (eng. Biotech Future Forum) u Beogradu na ovu temu.

Kako biotehnologija oblikuje našu budućnost?

Pun potencijal i uticaj biotehnologije i veštačke inteligencije prevazilazi ljudsku maštu. Naučnici i eksperti predviđaju veliku revoluciju oblikovanu interakcijom novih tehnologija i tradicionalnih sistema. Na primer, biotehnologija u zdravstvu je maksimalno povećala personalizaciju i individualno osmišljene tretmane u lečenju. U tom pravcu, kombinacija biotehnologije sa veštačkom inteligencijom i „velikim podacima“ (eng. big data) pomoći će u obradi složenih podataka koje proizvodi zdravstvena industrija – otkrivanjem novih i efikasnijih obrazaca za lečenje.

Čak i izvan medicinskog sistema, ljudi su danas svedoci primera personalizovanih dijeta, režima vežbanja i drugih primera lične nege u cilju poboljšanja svog zdravstvenog stanja. Međutim, sve ove primene su samo u domenu zdravstva, dok biotehnologija i veštačka inteligencija imaju mnogo širu primenu koja će nam pomoći da upravljamo izazovima današnjice – od klimatskih promena, preko bezbednosti hrane, do energije. Za eksperte u tom sektoru, cilj je prelazak sa lečenja na predviđanje zdravstvenih pitanja. To je danas postalo potpuno zamislivo.

Kako država može da stvori povoljan ekosistem za razvoj biotehnologije?

Država povezuje i igra aktivnu ulogu u uspostavljanju uspešnog biotehnološkog ekosistema. U slučaju Srbije, predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je pristup „ako ga izgradite, doći će“. Promovisanje domaćih investicija u naučno-tehnološku strukturu, nove veštine i transformaciju može da izazove interesovanje i strane investicije. Sa ciljanom strategijom za pokretanje digitalne transformacije, IKT sektor Srbije porastao je sa 3,7 miliona evra zarade na 2,5 milijardi evra ove godine. To je učinilo biotehnologiju najvećim izvoznim sektorom u Srbiji, kao i tvorcem novih radnih mesta, istakla je predsednica Vlade.

Stručnjaci veruju da ne postoji jedinstvena inovacija koja pokreće budućnost biotehnologije. Umesto toga, to će biti kombinacija inovacija koje će otključati velike dividende. Na primer, kombinacija kvantuma i biotehnologije mogla bi da obezbedi lek za rak. Pod tim se ne misli na iskorenjivanje samog raka, već na smanjenje uticaja i lečenje raka kao obične prehlade – što je inovacija koju vlada svake države može i treba da omogući.

Sve nove tehnologije dolaze sa izazovima, ali je uloga vlade da transformiše takve izazove u mogućnosti. Inovacije će uvek evoluirati ispred investicija i zakonskih propisa, a uspešna vlada učiniće da njihovi propisi budu agilni kako bi išli u korak sa tehnologijom. To uključuje reformu pravnih okvira, postavljanje vizija i planova, uspostavljanje dijaloga između sektora i omogućavanje sredstava za razvoj. U ovom procesu, saradnja je ključna.

Koja je uloga biznis sektora u ubrzanju biotehnoloških inovacija?

Od startapova do multinacionalnih kompanija, inovacije treba da se sprovode kroz ekosisteme, a ne kroz „ego-sisteme“ u kojima dominiraju pojedinci ili odabrane zainteresovane grupe. Prema rečima eksperata, prilika za inovacije je uvek tu, ali nedostatak kolektivne misije može da omete njeno ubrzanje.

Jedan od startapova učesnika na konferenciji, Huma, razvila je prve digitalne zdravstvene platforme. Njen direktor, Dan Vahdat, istakao je kako su tokom vrhunca pandemije COVID-19 ostvareni rezultati za koje je inače bilo potrebno šest meseci. To se desilo jer su ljudi bili vođeni „zajedničkom odgovornošću“ za „zajedničku svrhu“, kako bi se što pre prevazišli zastoji nastali u pandemiji. Međutim, sada kada je takva kolektivna akcija nestala, ponovo su se povećali i vremenski okviri za napredak.

Takođe je važno izgraditi sisteme koji omogućavaju efikasno donošenje odluka. Što je organizacija veća, to će biti teže da se pokrene pravovremena odluka o investiranju, zbog složenih modela donošenja odluka. To bi moglo da se prevaziđe, na primer, usađivanjem osnovnog poslovnog znanja o novih tehnologijama u višem rukovodstvu. Takođe, potrebno je osnažiti lanac donošenja odluka i povećati pristup visokom rukovodstvu. Kao primer, velika naučno-tehnološka kompanija Merck, još jedna od učesnica na ovogodišnjoj konferenciji, osnažuje ideje sa „najnižih“ nivoa tako što dovodi studente iz celog sveta da razvijaju najsavremenije ideje za do sada neispunjene medicinske potrebe i osvoje njen Inovacioni kup u iznosu od 20.000 evra.

Kako centri za četvrtu industrijsku revoluciju pristupaju inovacijama u zdravstvu?

Centri za četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma sarađuju lokalno sa državnim i biznis sektorom, što im omogućava da direktno identifikuju izazovi koji zadržavaju tehnologiju da dalje napreduje u njihovim državama. Na primer, nove (bio)tehnologije moraju da se testiraju pre promene propisa i zakonodavstva kako bi se podržalo njihovo usvajanje. Međutim, bez promene propisa, kompanije nemaju mogućnosti da testiraju takve tehnologije. Zato je neophodno obučiti zainteresovane strane da razumeju napredne tehnologije, da izgrade mehanizme poverenja i saradnje.

Uloga centara za 4IR je da prevaziđu taj zastoj prikazujući stvarnu vrednost zainteresovanim stranama kroz slučajeve praktične upotrebe i sprovođenje testova ili pilot projekata koji mogu da poboljšanju domaći zdravstveni sistem. Na konferenciji je učestvovalo nekoliko centara koji su predstavili primere dobre prakse iz svojih država, a na sledećem linkovima moguće je pronaći više o njihovom radu: C4IR Indija, C4IR Brazil i C4IR Ruanda.

Autorka teksta: Valeria D’Amico, C4IR mrežа, Svetski ekonomski forum. Izvor: weforum.org