Пољопривреда се налази на историјској прекретници, суочена са климатским екстремима, деградацијом ресурса, растућом потражњом за храном, мањком радне снаге и геополитичком нестабилношћу. Deep-tech технологије, попут генеративне вештачке интелигенције, компјутерског вида, edge IoT-а, сателитске детекције, роботике, CRISPR-а и нанотехнологије, нуде значајне могућности да унапреде продуктивност, отпорност и одрживост.

Генеративна AI може пружити персонализована упутства за фармере, боље управљање штеточинама и детаљне климатске симулације, али напредак ограничава недостатак квалитетних локалних података. Компјутерски вид и edge IoT доносе брзу детекцију и аутоматско одлучивање на терену, али су им препреке високи трошкови, разноврсни теренски услови и ограничена компатибилност система. Сателитска снимања омогућавају широко и приступачно праћење стања усева, иако мање прецизно на малим и расцепканим поседима. Роботика може преузети најтеже радне процесе, али висока почетна улагања успоравају ширу примену. CRISPR убрзава развој отпорнијих сорти, али регулатива и скептичан став јавности и даље представљају препреке. Нанотехнологија доприноси прецизном дозирању хранива и пестицида и развоју биосензора, али дугорочни подаци о безбедности тек треба да се утврде.

Ова публикација наглашава најперспективније deep-tech примене и издваја шта је потребно унапредити у политици, финансијама, развоју вештина, дигиталној инфраструктури и иновационој подршци.