Србија као пример успешног биотехнолошког екосистема

Биотехнологија трансформише здравствени сектор кроз иновативне примене које су праксе попут генетског тестирања, третмана лековима и раста вештачког ткива учиниле реалношћу.

Показало се да њихова прагматична природа и брзо напредовање повећавају ефикасност, смањују грешке и постижу добар резултат у репродукцији здравствених решења. Данас се предвиђа да ће тржиште биотехнологије порасти 8,7 одсто између 2023. и 2030. године, пре свега у области биофарме.

Биотехнологија ће потпуно променити људско здравље. Коришћењем генетике, она може да смањи стопу заразних болести кроз нове третмане, персонализује медицину и створи прецизније алате за откривање болести. На пример, ове године, микробиолошка имунотерапијска компанија Prokarium прикупила је 30 милиона $ у покушају да развије нову терапију за рак бешике. У међувремену, Twentyeight Health је прикупио 8,3 милиона $ како би понудио виртуелну негу медицински потцењеним групама.

Међутим, постоје многе регулаторне препреке, од финансирања до етике, у овој области.

Успешан екосистем

Влада игра активну улогу у успостављању успешног екосистема кроз инвестиције и политику. Неке амбициозне земље повећавају инвестиције у науци, што ће помоћи да се подстакну нова биотехнолошка открића и развој капацитета и вештина на том пољу. На пример, према истраживању Центра за четврту индустријску револуцију Србије, следеће земље су подигле инвестиције у науци:

  • Јужна Кореја – 4.3%
  • Јапан – 3.4%
  • Финска – 3.2%
  • Швајцарска – 3.2%
  • Аустрија  – 3.1%
  • Немачка – 2.9%
  • САД – 2.7%
  • Словенија – 2.4%
  • Француска – 2.3%

Међутим, многе заједничке баријере и даље коче напредак биотехнологије. То подразумева обим потребних средстава, доступност опреме за секвенцирање и недостатак ИТ ресурса за складиштење података и људски капитал, што апсорбују ресурсе земаља и смањују позитиван утицај биотехнологије.

Како државе могу да превазиђу препреке у биотехнологији?

У Европи, Србија је добар пример земље која примењује свеобувхатан приступ биотехнологији, сарађујући са лидерима из бизниса, академије и цивилног друштва на стварању одрживе средине у којој сарадња покреће промене.

На том путу, кључни актери биотехнологије у Србији су се сусрели са одређеним изазовима, укључујући потребу за секвенцирањем платформи, складишних капацитета и система за геномску обраду података. Да би унапредила развој локалног биотехнолошком екосистему, Влада Републике Србије је применила следеће стратегије из којих друге земље могу да уче.

1. Изградња јаког регулаторног система

Високи нивои регулативе не поткопавају експерименте, они успостављају транспарентну, научно-засновану заштиту фокусирану на ризик и подржавају одговоран развој. Зато је Ц4ИР Србија активно у консултацији са стручњацима у области регулативе и научницима како би израдио предлоге прописа који би олакшали примену биотехнологије уз истовремено заштиту и поштовање права грађана.

2. Подстицање иновација и истраживања

Убрзавање развоја нових производа и технологија значи бити отворен за нове идеје и окружења. На пример, Влада Србије је успоставила Националну платформу за вештачку интелигенцију са циљем да се користи за чување кључних података научних истраживања. Потом је основан Центар за секвенцирање генома и биоинформатику за примену ‘4П’ медицине (предиктивне, превентивне, персонализоване и партиципативне) и даљи развој биомедицине и биотехнологије применом најсавременијих алата молекуларне биологије и информационих технологија.

3. Обезбеђивање финансијских средстава и подстицаја за даљи раст индустрије

Растући ниво улагања у истраживање и развој (Р&Д) у биотехнологији подржава завршне фазе клиничких пајплајна, који ће остати кључни покретачи за глобалну био-фармацеутску индустрију вредну 1,4 трилиона долара. Србија улаже у БИО4 кампус и средства за промоцију домаћих стартапова који су привукли пажњу многих глобалних иноватора.

4. Едукација и обука кадрова

Индустрија биотехнологије запошљава преко 1,9 милиона људи на глобалном нивоу и константно се развија. Кадровима се морају обезбедити вештине и знања да би успели у тако динамичном окружењу. У оквиру државне делегације, Ц4ИР Србија је спровела студијску посету Великој Британији како би се састала са бројним научницима и лекарима како би разменили знања и изградили партнерство.

5. Развој ИТ инфраструктуре

Прикупљање, обрада и анализа огромне количине података захтевају вишеструке процесе. Да би створила повољне услове за истраживање, пилоте и решења за скалирање, Ц4ИР Србија оснива регистар генетских и биомедицинских података како би обезбедила ефикасно и безбедно складиштење генетских и здравствених података и његову употребу у истраживању и развоју.

Ауторка текста: Валериа Д’Амико, Ц4ИР мрежа, Светски економски форум. Извор: ОВДЕ.

Srodne vesti

Kontakt
Katićeva 14
11 000 Beograd
office@c4ir.rs
+381 11 73 58 412

© Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.