Данас можете много тога да поручите да вам направе. Од игле до локомотиве. Али тешко да смо пре неколико деценија могли и да замислимо да ће данас постојати фирме од којих можете да наручите да вам произведу микробе односно бактерије, вирусе или гљивице.

Управо то прави амерички Гинко Бајоворкс (Ginkgo Bioworks) и испоручује другим компанијама, које на таквом „производу“ спроводе тестирања, било да желе да направе нови, иновативни лек, житарицу која више рађа од постојећих или нешто друго што ће да унапреди живот данашњег човека.

Неко дизајнира програме и апликације, а Гинко на свом сајту поставља питање „Шта ако бисте могли да направите било шта“. И они кодирају, али њихови језици нису Јава, Пајтон или Руби већ ДНК и дигитални код са само четири слова (Ц, Т, А и Г, у бескрајном низу) помоћу којег могу да програмирају ћелије и направе нову храну, материјале или лекове.

Причати о овоме са суоснивачицом Гинко Бајоворкса, Решмом Шети (dr Reshma Shetty), у овом тренутку више личи на машту него стварност, јер лаицима сигурно и даље изгледа веома далеко да неко може извлачењем ДНК изумрлог цвета да направи парфем с мирисом за који смо мислили да више не постоји. А та стварност је већ ту и постаје све стварнија.

Шети је у октобру боравила у Београду како би учествовала на другој Међународној конференцији „Будућност биотехнологије“ (Biotech Future Forum 2023) у Палати Србија. Организатор догађаја који је окупио више од 500 учесника била је Влада Србије у сарадњи са Светским економским форумом и УНДП, уз подршку Био4 кампуса и Центра за четврту индустријску револуцију (Ц4ИР). Шети је имала и још један важан повод, потписивање Меморандума о сарадњи с Владом Србије.

У авантуру се упустила са троје колега с факултета и професором још 2008. а за мање од 10 година њихова компанија постала је „једнорог“ достигашивши милијарду долара вредности. Данас вреди 2,5 пута више, а Шети се још на самом почетку свог пута нашла на Форбс листи „Осам људи који осмишљавају будућност“. Прошле године била је и на 97. месту Форбс листе најбогатијих жена које су само изградиле своје богатство, са процењеном вредношћу од 220 милиона долара, али је ове године „испала“ из тог рангирања.

Биљка или лаптоп

Често држи предавања, а постала је препознатљива по слици којом отвара презентације. На слици, снимљеној из птичије перспективе виде се разна чуда технологије – лаптоп, телефон, таблет, сат, слушалице, усб стик, фотоапарат…и саксија с биљком. На питање, која је од ових ствари технолошки најнапреднија, спремно потврђује публици да то јесте управо – биљка. „То је најневероватнији комад технологије који један инжењер може да замисли“, објашњава.

Зашто је најнапреднији? Може да се самореплицира, да се самостално поправи и да се самостално направи. А уз то је и обновљива. И када је „прочитате“, то је тренутак када почињу чуда.

„Трошкови читања и писања ДНК су пали драматично, неколико десетина пута у последњој деценији, па и више. Шта то значи за све нас? Можете да погледате кроз прозор и видите невероватан биодиверзитет, дрвеће, биљке, житарице, животиње свих врста. Сада можемо да прочитамо генетски код који стоји иза сваког од њих и можемо да видимо за шта су та жива бића способна. Од малих бића као што су дијатомеје (силикатне алге) у океану, које могу да производе атомски прецизне наноструктуре до великих шума које могу да усисају огромне количине угљендиоксида из атмосфере“, каже Шети за Форбс Србија.

„Биологија је способна за невероватне ствари и технологије читања ДНК омогућавају да разумете који је то генетски нацрт који је омогућио те невероватне ствари. Са писањем ДНК можемо физички одштампати нове делове ДНК. Ако желимо да променимо шта ради микроб, шта ствара ћелијска линија, можемо да репрограмирамо односно поново напишемо ДНК те ћелије и натерамо је да ради нешто ново што до тада није радила“.

Живот на Марсу је питање биотехнологије

Док о насељавању Марса размишљамо са Илоном Маском пред очима, он вероватно пред очима има Решму Шети и њој сличне научнике, јер ће знања и моћ биотехнологије бити пресудни да се људи настане на тој планети. Зато Шети на питање с које би три речи описала будућност биотехнологије, има спреман одговор: „Живот на Марсу“.

Шта све још биотехнологија може да направи, најближи пример имамо из времена пандемије, јер је биотехнологија имала пресудну улогу у прављењу вакцине. Када се вратимо у свет маште, Шети каже да може да направи крављу кожу која уствари није од краве.

Због све већих моћи које има биотехнологија многи су потражили одговор на питање да ли убрзава еволуцију или креира нове животе. „Да будем искрена, радимо помало од оба, јер еволуција је оно што производи нове врсте, нове форме живота, тако да ми само узимамо алате које нам је еволуција дала и дизајнирамо нове ћелије путем инжењеринга“, каже Шети.

„Постоји изрека да људи, када покушавају да предвиђају будућност, потцене предвиђања за период од 10 до 15 година, а прецене оно што ће се десити за пет. Тешко је предвидети шта ће се дешавати, али ако погледате шта се догађало током пандемије, када смо у кратком временском периоду, свакако рекордном у односу на било коју претходну вакцину, развили нешто што ће нас заштитити од вируса, то је пример шта свет може да уради са довољно мотивације. Мислим да је потенцијал за биотехнологију бескрајан и само је питање колико ће нам бити потребно времена да стигнемо до неког циља. Али веома сам оптимистична“, истиче Шети.

Храна и здравље

С практичне стране, биотехнологија има велику улогу у унапређењу одрживости и начина на који узгајамо храну. Од смањења употребе хемијских пестицида до смањења количине ђубрива које нам је потребно за узгајање житарица. Шети каже да је будућност да више сејемо, а мање копамо.

„Развој ланца снабдевања храном на одрживији начин и са мање утицаја на животну средину је један начин на који биотехнологија може да допринесе одрживијој будућности. Мислим да ова планета може да храни своју популацију на много одрживији начин него данас“, сматра Шети.

Када је реч о решавању здравствених изазова, она истиче да је од самог продужења животног века човека интересантније да осигурамо да људи воде здравији живот и „мислим да ће терапије у будућности бити све више засноване на биологији и да ће допринети продужењу времена током којег ће људи живети здравији живот“.

Сарадња са Србијом

„Неки људи у Влади Србије су чули за Гинко и у претходних неколико месеци смо почели разговоре који су сада кулминирали потписивањем Меморандума о разумевању. „Постоје два начина на која можемо да сарађујемо. Наша платформа може да помогне српским биотехнолошким компанијама да избаце производе на тржиште. Било да у Србији има већ формираних компанија или стартапова у почетној фази, са једном или два човека који имају само идеју да избаце неки производ на тржиште, бићемо срећни да им омогућимо приступ нашој платформи за инжењеринг над ћелијама и тако преузмемо истраживање и развој на нас уместо да то раде код себе и тако им драматично скратимо време и трошкове за развој нових производа. Други део је биосигурносни сегмент овог посла и постоји заинтересованост да се почне са успостављањем инфраструктуре како би Србија могла да прати биолошке претње“, каже Шети.

Како против будућих пандемија

Како да нам се не понови пандемија? Шети сматра да је увек добро да владе буду спремне за ружне сценарије, али мисли и да синтетичка биологија којом се бави нуди могућност да будемо спремнији на другачији начин него пре.

„Оно што смо научили током пандемије је да биологија није фиксна и да не стагнира. Она еволуира и мења се током времена и то смо видели и са ковид вирусом. Оно што је важно јесте да се владе усмере на развијање капацитета за брзи одговор. Потребно је да буду способне да прате нарастајуће биолошке опасности и брзо развију контра мере како би се суочиле са претњама. То је начин на који можемо да будемо безбедни у будућности. Нећу рећи да стварање залиха вакцина нема своју улогу, али мислим да ће капацитети за брзи одговор бити веома важни“, сматра Шети.

Ипак, биотехнологија има и своје препреке. Шети сматра да их има неколико. Једна је то што инжењеринг у биологији може да буде још једноставнији и предвидљивији и у томе ће доста помоћи све већа присутност вештачке интелигенције.

„Мислим и да генерално и даље имамо проблеме са прихватањем ових врста технологија. Ако желите да избаците нову терапију на тржиште, људи ће бити веома отворени и регулатива ће то да дозволи, али ако желимо да се хранимо на одрживији начин, да производимо ствари на одрживији начин, то ће захтевати промену ставова људи и то ће захтевати промене како у прописима тако и у прихватању биотехнолошких производа“, оцењује Шети.

Биосигурност је приоритет

Исто као што интернет и биотехнологија пружају безграничне могућности, оба имају и Ахилове пете – сајбер безбедност односно биосигурност.

„Ковид пандемија је била веома велика лекција чега би могли да се плашимо. Реалност је таква да је мали комад биологије ван контроле изазвао глобалне последице, економске и здравствене. Бојим се да нису само људски патогени ти о којима треба да бринемо већ морамо да размишљамо и о патогенима који угрожавају стоку коју користимо за исхрану, као и о патогенима који утичу на засаде којима се хранимо. Сада су међусобно повезани и не можемо да их раздвојимо. Морамо да имамо стратегије за биосигурност и њих могу да направе само владе, како би пратиле делове биологије ван контроле и могле да предузму акцију како би обуздали претњу и спречили њено ширење или је сузбили. То је способност која нам је потребна глобално, не само у две-три земље“, наглашава Шети.

Према њеним речима, оно што можемо да урадимо јесте да направимо заједнице људи или нација које већином желе да користе биотехнологију за добро и „мислим да то може да осигура да добри момци увек буду испред оних лоших“.

Улазак у предузетничке воде

„Мислим да је мој колега Џејсон био тај који је био најзаинтересованији за покретање компаније и када смо разговарали сви смо били веома посвећени синтетичкој биологији и пуни идеја шта треба да се догоди да та област има опипљив утицај на свет. То нас је мотивисало“, почиње Шети део приче о развоју компаније.

„Рекла бих да нисам имала појма у шта се упуштам и то некада помаже“, додаје она. „Оно за шта сам била највише заинтересована је како да поједноставимо инжењеринг у биологији и осећала сам да је стартап компанија најбољи начин да почнемо да радимо на решавању тог проблема“.

Компанија је основана 2008. али после само месец-два дошло је до финансијске кризе и цела глобална економија се нашла у проблему. Није било пуно приватног капитала на располагању, али оно што их је спасило јесте пакет економских подстицаја које је обезбедила Влада САД како би пробала да помогне да се економија поново покрене.

„Сигурно је да смо имали корист од улагања државе. У првих неколико година је велики део нашег финансирања долазио од уговора са државним агенцијама“, објашњава Шети.

Први новац од приватних инвеститора стигао је тек после шест година. Средства су добили од стартап акцелератора Вај Комбинејтор (Y Combinator) из Калифорније. Они су финансирали компаније као што су Страјп (Stripe), Ер Би Ен Би (AirBnB), Дропбокс (Dropbox) и Инстакарт (Instacart). У 2014. Вај Комбинејтор је одлучио да прошири финансирање са технолошке области на биотехнологију и Гинко је био прва компанија из те делатности коју су подржали. „На леђима ове инвестиције могли смо да добијемо средства и од неколико пословних анђела из Силицијумске долине“, додаје Шети.

Савет за стартапе у Србији

„Мислим да Србија има богату историју образовања у тзв. СТЕМ областима (наука, технологија, инжењеринг и математика) и велику научну и техничку експертизу, што је велика вредност. Рекла бих да је најтежи део у покретању компаније управо одлука да направите тај корак и почнете јер се људи природно боје непознатог. Када сте на почетку каријере и знате како да живите са мало новца, или сте одмакли у развоју каријере и можете да приуштите ризик, то су најбољи моменти за покретање компаније. Треба да одаберете област у технологији око које сте заиста страствени. Било да ваш стартап успе или пропадне, на шта утиче и комбинација среће, тренутка, стања на тржишту и сила изван ваше контроле, треба да направите тај корак и радите оно што заиста волите и не жалите било да то успе или пропадне“, каже Шети.

Она додаје и да све зависи од културе у којој покрећете бизнис. Како наводи, у САД цене када неко не успе и даће му и више новца него што треба јер је научио лекцију. У другим културама, на неуспех се гледа веома лоше.

Каже да јој недостаје наука, али сада свој посао сада види у стварању амбијента у којем ће други моћи да раде и стварају невероватну науку. „Срећни смо што имамо веома талентоване инжењере и научнике у компанији тако да у овом тренутку већи део науке препуштам њима. Сада сам лидер и радим на разним стварима, али има пуно паметнијих људи који могу да раде на науци“, истиче Шети.

Она закључује и да биотехнологија веома обећава због чега ће и у будућности бити интересантна инвеститорима широм света иако су тренутно „плашљивији него што су били претходних година“.

Изазови за Гинко

Шети објашњава да је Гинкова мисија да омогући да инжењеринг у биологији буде једноставнији. „Разлог зашто мислимо да је то важно јесте то што се, историјски посматрано, већина биотехнолошких компанија ограничава на производе који ће имати велико тржиште и веома високу вредност јер само ти веома вредни производи могу да оправдају улагање потребно за излазак на тржиште. Ако инжењеринг у биологији буде једноставнији можемо да смањимо трошкове развоја нових биотехнолошких производа тако да биотехнологија може да производи више производа који су потребни свету“, каже Шети.

Компанија Гинко Бајоворкс изашла је 2021. на берзу и била у том тренутку прави хит (у компанију је уложио и Бил Гејтс). Цена акција отишла је на готово 14 долара што је торпедовало вредност компаније до чак 15 милијарди долара. Међутим, компанија Скорпион Кепитал (Scorpion Capital) објавила је обиман извештај на 175 страна у којем је оптужила Гинко за рачуноводствене праксе које су надувавале вредност компаније и назвала њихово пословање чак и преваром. Гинко је настојао да то оповргне доказима, а против компаније су подизане и тужбе, а последица је та да је цена акција у последње две године пала на мање од два долара тако да је и тржишна вредност Гинка драматично опала и са 15 милијарди спустила се на садашњих 2,6 милијарди долара. Оно што инвеститори замерају Гинку јесте што троши много новца и не успева да постигне профитабилност годинама уназад.

Аутор текста: Иван Радак, уредник, Форбс Србија (Forbes Srbija). Izvor: OVDE.