Биотехнологија и њена примена се развијају великом брзином – револуционарне индустрије, укључујући медицину, пољопривреду и енергетику, стварају производе и процесе који никада раније нису постојали. Ево шта су водећи стручњаци из различитих сектора дискутовали на првој Међународној конференцији „Будућност биотехнологије“ (енг. Biotech Future Forum) у Београду на ову тему.
Како биотехнологија обликује нашу будућност?
Пун потенцијал и утицај биотехнологије и вештачке интелигенције превазилази људску машту. Научници и експерти предвиђају велику револуцију обликовану интеракцијом нових технологија и традиционалних система. На пример, биотехнологија у здравству је максимално повећала персонализацију и индивидуално осмишљене третмане у лечењу. У том правцу, комбинација биотехнологије са вештачком интелигенцијом и „великим подацима“ (енг. big data) помоћи ће у обради сложених података које производи здравствена индустрија – откривањем нових и ефикаснијих образаца за лечење.
Како држава може да створи повољан екосистем за развој биотехнологије?
Држава повезује и игра активну улогу у успостављању успешног биотехнолошког екосистема. У случају Србије, председница Владе Ана Брнабић истакла је приступ „ако га изградите, доћи ће“. Промовисање домаћих инвестиција у научно-технолошку структуру, нове вештине и трансформацију може да изазове интересовање и стране инвестиције. Са циљаном стратегијом за покретање дигиталне трансформације, ИКТ сектор Србије порастао је са 3,7 милиона евра зараде на 2,5 милијарди евра ове године. То је учинило биотехнологију највећим извозним сектором у Србији, као и творцем нових радних места, истакла је председница Владе.
Стручњаци верују да не постоји јединствена иновација која покреће будућност биотехнологије. Уместо тога, то ће бити комбинација иновација које ће откључати велике дивиденде. На пример, комбинација квантума и биотехнологије могла би да обезбеди лек за рак. Под тим се не мисли на искорењивање самог рака, већ на смањење утицаја и лечење рака као обичне прехладе – што је иновација коју влада сваке државе може и треба да омогући.
Све нове технологије долазе са изазовима, али је улога владе да трансформише такве изазове у могућности. Иновације ће увек еволуирати испред инвестиција и законских прописа, а успешна влада учиниће да њихови прописи буду агилни како би ишли у корак са технологијом. То укључује реформу правних оквира, постављање визија и планова, успостављање дијалога између сектора и омогућавање средстава за развој. У овом процесу, сарадња је кључна.
Која је улога бизнис сектора у убрзању биотехнолошких иновација?
Од стартапова до мултинационалних компанија, иновације треба да се спроводе кроз екосистеме, а не кроз „его-системе“ у којима доминирају појединци или одабране заинтересоване групе. Према речима експерата, прилика за иновације је увек ту, али недостатак колективне мисије може да омете њено убрзање.
Један од стартапова учесника на конференцији, Хума, развила је прве дигиталне здравствене платформе. Њен директор, Дан Вахдат, истакао је како су током врхунца пандемије COVID-19 остварени резултати за које је иначе било потребно шест месеци. То се десило јер су људи били вођени „заједничком одговорношћу“ за „заједничку сврху“, како би се што пре превазишли застоји настали у пандемији. Међутим, сада када је таква колективна акција нестала, поново су се повећали и временски оквири за напредак.
Такође је важно изградити системе који омогућавају ефикасно доношење одлука. Што је организација већа, то ће бити теже да се покрене правовремена одлука о инвестирању, због сложених модела доношења одлука. То би могло да се превазиђе, на пример, усађивањем основног пословног знања о нових технологијама у вишем руководству. Такође, потребно је оснажити ланац доношења одлука и повећати приступ високом руководству. Као пример, велика научно-технолошка компанија Мерцк, још једна од учесница на овогодишњој конференцији, оснажује идеје са „најнижих“ нивоа тако што доводи студенте из целог света да развијају најсавременије идеје за до сада неиспуњене медицинске потребе и освоје њен Иновациони куп у износу од 20.000 евра.
Како центри за четврту индустријску револуцију приступају иновацијама у здравству?
Центри за четврту индустријску револуцију Светског економског форума сарађују локално са државним и бизнис сектором, што им омогућава да директно идентификују изазови који задржавају технологију да даље напредује у њиховим државама. На пример, нове (био)технологије морају да се тестирају пре промене прописа и законодавства како би се подржало њихово усвајање. Међутим, без промене прописа, компаније немају могућности да тестирају такве технологије. Зато је неопходно обучити заинтересоване стране да разумеју напредне технологије, да изграде механизме поверења и сарадње.
Улога центара за 4ИР је да превазиђу тај застој приказујући стварну вредност заинтересованим странама кроз случајеве практичне употребе и спровођење тестова или пилот пројеката који могу да побољшању домаћи здравствени систем. На конференцији је учествовало неколико центара који су представили примере добре праксе из својих држава, а на следећем линковима могуће је пронаћи више о њиховом раду: Ц4ИР Индија, Ц4ИР Бразил и Ц4ИР Руанда.
Ауторка текста: Валериа Д’Амико, Ц4ИР мрежа, Светски економски форум. Извор: weforum.org
