Приоритети Акционог плана укључују успостављање јединственог лабораторијског информационог система за државне и приватне здравствене установе, омогућавају ауторизован приступ здравствених радника здравственим подацима пацијената између установа, смањују непотребни ангажман пацијената тиме што се специјалистима омогућава слање електронских упута и електронских рецепата, увођење електронског регулисања боловања и других сервиса од користи грађанима и здравственом систему.

Овим планом предвиђа се и унапређење ИТ инфраструктуре у здравству, стандардизација у омогућавању доношења одлука које су базиране на подацима, развој нових технолошких решења за безбедно складиштење генетских, радиолошких и других здравствених података и примена података за развој и употребу вештачке интелигенције у здравству, као и успостављање модерне платформе за истраживање и развој.

Акциони план је донет на основу Програма дигитализације у здравственом систему Републике Србије за период 2022–2026. године, заједничким радом стручњака Радне групе Координационог тела за дигитализацију у здравственом систему Републике Србије, коју су чинили представници Кабинета председника Владе, надлежног и других министарстава и других институција и организација.

Програм предвиђа свеобухватну дигитализацију процедура и умрежавање установа у државном, војном и приватном здравству у један систем, кроз даљи развој Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС).

Сваки пацијент имаће јединствени електронски здравствени картон, са свим личним здравственим подацима, у који ће увид имати лекари које посећују, што ће убрзати пут кроз здравствени систем, унапредити резултате лечења, смањити листе чекања, непотребно понављање анализа и враћање код лекара опште праксе по нове упуте.

Програм представља наредни корак у испуњавању приоритета Владе Србије који се односе на дигитализацију здравственог система у циљу квалитетније, ефикасније и доступније здравствене заштите.

Са истим циљем, успостављен је портал еЗдравље, а у наредном периоду биће обучено и 100.000 здравствених радника за пружање електронских услуга.

Међу више од 20 електронских сервиса које ће развијати Министарство здравља као носилац програма и друге институције, налазе се еУпут, еБоловање, као и електронско праћење издавања рецепата и потрошње лекова, имунизације, прележаних болести, налази, извештаји и отпусне листе, размена информација међу институцијама о рођеним и умрлим особама, базе података о лабораторијским анализама, радиолошким снимцима и генетским информацијама.

Успешном дијагностификовању и лечењу допринеће обрада и аналитика велике количине информација уз подршку вештачке интелигенције.

Један од стубова програма биће успостављање поуздане ИТ инфраструктуре која ће осигурати безбедност података пацијената, као и стандардизација великог броја прикупљених података како би могли да се користе за истраживање и развој на универзитетима и у привреди, у циљу даљег унапређења здравства.

Информисање грађана о предностима електронских услуга биће кључно за широку употребу нових технологија и остваривање великих уштеда.

Циљ је да се докторима специјалистима омогући да издају упуте за даље лечење, чиме би број непотребних враћања пацијената код лекара опште праксе био смањен за готово 10 милиона годишње, односно седам дневно по лекару.

Такође, већим коришћењем телемедицине, сваки лекар би током године смањио број прегледа у ординацијама за 1.100, што би значајно растеретило систем, смањило гужве и учинило заштиту доступнијом.

У развоју овог програма учествовало је више од 60 стручњака у оквиру Радне групе Координационог тела за дигитализацију у здравственом систему Републике Србије, Кабинет председнице Владе Србије, Министарство здравља, Министарставо одбране и Министарство финансија, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, РСЈП, Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Такође, учествовали су и стручњаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, АЛИМС-а, бројне коморе запослених и установа у здравственом систему, удружења пацијената, НАЛЕД-а и других пословних удружења.

Израду Програма и пратећег акционог плана подржали су Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и пројекат ЦХИСУ, финансиран од УСАИД-а.